Аполо 11 са зачином из аустaрлијског Паркса

Тано је 50 година откако је човек први пут крочио на месец. Спуштање је директно преношено широм света али да није било неких Аустралијанаца и аустралијске технологије која је била доступна у то време, можда се први корак и речи које је изговорио Армстонг никад не би би видели ни чули....

The Dish, Parkes

The Dish, Parkes Source: B.Ristic

Дејвид Кук (David Cooke) има 87 година.

Пре 50 година је био присутан у просторијама у склопу телескопа у Парксу који Аустралијанци популарно називају "the dish",  када је Нил Армстонг постао прва особа која је спустила ногу на месечево тло.

Он је радио као инжењер на пријему сигнала и јасно се сећа тренутка:


"Многи од нас су гледали у овај мали зелени телевизор кроз који је долазио сигнал слетања "Орла" на површину Месеца и онда се Армстронг спустио мердевинама и коначно спустио ногу на месец, изговраајући те фамозне речи. Мислим да се проломило одушевљење када се то десило."

"Сишао сам до телескопа са камером и фотографисао сам телескоп у олуји која је полако пролазила. Помислио сам, како је све ово задивљујуће, да су сви ови људи сарађивали како би се све ово остварило ... Видео сам месец,  била су три човека тамо , двојица на површини Месеца.  Успешно су тамо послати... Био сам потпуно задивљен да смо ми били део тог догађаја."

600 милиона људи, око петина светске популације у то време, гледала је пренос уживо, моменат када је Армстронг постао први човек који је закорачио на Месец
 
Био је 20. јули 1969 године по Хјустону а 21. јули 1969, 12.56 после подне по источном аустралијском рачунању времена.

Аустралија је одиграла критичну улогу у операцији која је резултирала тиме да покретне слике Армстронга, који је закорачио на Месец. обиђу земаљску куглу. Уз сада већ бесмртну реченицу коју је изговорио

"Ово је мали корак за човека, велики за човечанство."

Сигнали су примљени са Месеца преко с), крај Канбере, и градића Паркс (Parkes), са популацијом само од 8,500 људи,  око 400 километара западно од Сиднеја.
recovered_fb079674caddaa627fe5a056b79bb4be.jpg
Photo Biljana Ristic

Радио-телескоп у Парксу пуштен је у рад  1961. То је нajveći једноантенски, астрономски радиотелескоп на Јужној Хемисфери и састоји се од 64-метарске покретне антене.

Ђон Саркисиан (John Sarkissian) је оперативни научник за Научно индустријску истраживачку организацију Комонвелта CSIRO, на телескопу Паркс:

"Телескоп у Парксу је био један од најсавременијих и најсензитивнијих телескопа на свету. И НАСА је желела најсанзитивнији, најнапреднији инструмент да прати лунарни модул у овом веома критичним моемнтима, а CSIRO  се сложио да то уради, специфично телевизјски пријем првих корака на месецу."

Припреме за пријем трајале су месецима и аустралијски пријемници су изнајмљени од НАСЕ годину дана пре тога, 1968.

НАСА је желела 24-часовни контакт са Аполом 11 и то је једино било изводљиво путем пријемника на другој страни планете од САД.

На почетку емитовања, НАСА се пребацила са пријемника у Голдстону на пријемник Ханисакл али пошто је Парск имао супериорнију технологију могао је да понуди чистију слику

Кад је то урађено НАСА је у следећа два сата наставила да прима слике са месеца преко Паркса.

Саркисиан објашњава:

"Када су се пребацили на Паркс, осам минута после почетка емитовања било је много боље и наставили су са пријемом преко Паркса.  Кад погледате  видео записе првог и другог пребацивања пријема, очито је да је Паркс примао квалитетнију слику. Дакле захваљујући Парску свет је могао да види слике ходања по месецу и то веома квалитетне."

Међутим квалитет пријема је поверемну био угрожен.

Телескоп је био потпуно усмерен према месецу кад је почео јак ветар чији удари су достизали до 110 километара на час у Парску

Тадашњи директор телескопа Ђон Болтон (John Bolton) ипак је одржавао телескоп у оперативном стању без обзира на то што су сигурносни прописи налагали само 40 километра на час јачину ветра.

Могао је да искључи телескоп из безбедносних разлога али би НАСА у том случају примала слике лошијег квалитете из Голдстона преко Ханисакла

Фред Ватсон је астронаут у Аустралијској астрономској обсерваторији

Он каже да је следање на месец једно од највећих постигнућа човечанства:

"Мислим да је то био један од момената који су дефинисали нашу врсту, зато што је звани хомо-сапијенс спустио ногу на неко космичко тело. Закорачио у други свет. То је стратешко достигнуће а посебно кад погледате степен технологије који је био доступан у то време. Тахнологија 1960 -их поредећи са овом коју имамо данас имала је много недостатака."




Share
Published 20 July 2019 10:00am
Updated 20 July 2019 10:20am
By Matt Connellan
Presented by Biljana Ristic


Share this with family and friends