Милиони људи широм света 20. јула 1969. године били су приковани за своје црно-беле телевизоре са којих је светлуцала нестварна слика првог човека на Месецу. Четири деценије касније свет се поново ујединио, али преко интернета.
Дотад незамислива мисија Апола 11 била је круна вишегодишњих грчевитих напора на хиљаде стручњака и научника.
Када је у априлу 1961. године, у јеку хладног рата, Јуриј Гагарин облетео Земљу као први човек у космосу, изгледало је да Совјети побеђују своје ривале на свим фронтовима. Само недељу дана касније, операција искрцавања на Кубу доживела је фијаско у Заливу свиња.
Џон Кенеди, тадашњи амерички председник, морао је хитно да повуче потез којим ће повратити поколебани морал нације. Мало је ко, међутим, могао да наслути колико ће високу мету Кенеди поставити током обраћања Конгресу, у мају 1961. године.
"Сматрам да ова нација треба да употреби све своје потенцијале и до краја ове деценије спусти човека на Месец", смирено је објавио Кенеди и додао: "Одлучни смо да одемо на Месец, не зато што је то лако, већ зато што је тешко, уверени да ће овај подухват пробудити оно најбоље у нама".
Ове, данас историјске речи, биле су шок за малобројне инжењере упућене у тајне космичког лета, али је нација здушно прихватила искушења које је пројекат Аполо донео са собом. Буџет НАСА постао је скоро неограничен.
И тако се 16. јула 1969, на лансирној рампи у мочварама Флориде, нашла посада Апола 11 - Нил Армстронг (капетан), Едвин Баз Олдрин (пилот месечевог модула) и Мајкл Колинс (пилот командног модула).
После три дана лета и 400.000 пређених километара, Колинс је остао да у Колумбији кружи око Месеца, док су Армстронг и Олдрин прешли у месечев модул звани "Орао" и почели завршно спуштање на Месец.
"Орао" се спустио у "Море тишине" 20. јула 1969, у 15 часова и 17 минута по Хјустону а Армстронг је на месечевом тлу изговорио чувену реченицу: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство". Армстронгу се потом придружио и Олдрин.
Пошто је развијена америчка застава, астронаути су почели слободније да се крећу по Месецу. Током два и по часа "на терену", поставили су више научних инструмената и сакупили око 25 килограма стења и прашине са Месечеве површине.
Након двадесет часова на Месецу, Армстронг и Олдрин су активирали горњи део "Орла", придружили се Колинсу на орбити, а затим су сви заједно кренули кући. Председник Кенеди није доживео да види Американце на Месецу. Убијен је у Даласу 1963. године.
После Апола 11 Американци су још шест пута летели на Месец и начинили још пет успешних слетања. Чим је постало јасно да Совјети немају ни новац ни технологију да ураде нешто слично, Никсон је једва дочекао да обустави нове летове Апола и смањи буџет намењен будућим подухватима.
Совјетско-америчка свемирска трка се успорила након слетања Апола 11 на Месец, а многи сматрају да је њен крај дошао са заједничким пројектом Аполо-Сојуз 1975. године.
Совјетска летелица Сојуз 19 тада је у свемиру пристала на амерички Аполо, дозволивши астронаутима из супарничких држава да пређу у другу летелицу и да учествују у заједничким експериментима.
Одмах по повратку са Месеца, посада "Апола 11" - Армстронг, Олдрин и Колинс су посетили 22 земље међу којима је била и СФР Југославија.
Јосипу Брозу Титу донели су те 1970. године фрагменте месечевог тла, а на ручку у Белом двору су му уручили камен са Месеца.
Тито је њима узвратио табакерама.
Армстронгу, који је крочио на Месечеву површину, дао је ону тешку 146 грама, Колинсу нешто лакшу и трећем, Олдрину, незнатно мању од оне друге. Супруге астронаута добиле су брошеве са коралима, такође редом по величини, као и њихови мужеви
.
Космонаути мисије Аполо 11 у Београду, 1970. Serbian Archive.
Наравно, и после пет деценија, има много поборника теорије завере који тврде да је прича о спуштању на Месец највећа лаж у историји човечанства, креирана на Земљи, у неком филмском студију. За то се наводе и бројни докази, а један од њих је и фотографија на којој се види како америчка застава пободена у тле Месеца вијори, иако је познато да на Месецу, који нема атмосферу, не може бити ветра.
Неоспорно је ипак да је 20. јула 1969. године човечанство било уједињено осећањем поноса и достојанства.
