У Аустралији постоје закони који регулишу добробит животиња и утврђени су на нивоу држава и територија.
Постоји читав низ ових уредби, о чему говори др Сара Зито, виши научни службеник у Краљевском друштву за превенцију окрутности према животињама. Ова организацији позната је по скраћеници РСПЦА Аустралија.
„Све државе и територије имају различите законе о заштити и добробити животиња, а за све је заједничко да укључују забрану наношења штете животињама, што се односи и на физичке и на психичке повреде. Притом, ментална штета су ствари попут наношења стреса и застрашивања животиња”, каже др Зито.
Особа задужена за животињу мора да јој обезбеди одговарајућу храну и воду, одговарајуће услове за живот и да спречи или ублажи било какву штету по животињу.Др Сара Зиро (РСПЦА Аустралија)
Особа задужена за животињу може бити легални власник или неко ко има старатељство или контролу над животињом.
На пример, власник одгајивачнице или легла је дужан да брине о тим животињама, каже др Зито.
Она објашњава да "дужност бриге значи да особа задужена за животињу мора да јој обезбеди одговарајућу храну и воду, да има одговарајуће услове за живот и да спречи или ублажи било какву штету по животињу".
"То укључује обезбеђивање одговарајуће превентивне неге и брзе и адекватне ветеринарске неге, када је то неопходно. Такође, треба да обезбедите да животиња може да искаже природно понашање и да се према њима понаша на начин који је прикладан за одређену врсту, без наношења штете или невоља”, додаје др Зито.
Source: Getty / Getty Images/John McKeen
Неиспуњавање ових обавеза је озбиљан прекршај, каже Лора Вејман-Џонс, портпарол организације ПЕТА Аустралија – организације Људи за етички третман животиња.
Фарме штенади су нарочито велики изазов за организације за заштиту животиња.
У Аустралији узгајивач не може да буде било ко, већ само они који добију дозволу за то.
Услови у леглима понекад могу бити окрутни, а животиње које се узгајају због естетике често пате од великих здравствених проблема, додаје Лора.
„Добро је што неке државе иду у правцу ограничавања броја животиња које се могу узгајати у једној просторији. Викторија тренутно предњачи у томе", каже Вејман-Џонс и додаје да када се велики број младих животиња узгаја за профит и рано се одвајају од мајки, различите узгојне праксе могу да створе проблеме самим животињама, али и људима који одлуче да их купе.
Када је реч о аутохтоним животињама, оне у Аустралији имају посебан правни статус, каже Тара Ворд, главни адвокат-волонтер у Канцеларији за заштиту животиња.
Injured wallaby at a wildlife hospital Source: Getty / James D. Morgan/Getty Images
Узимање аутохтоних животиња је кривично дело, осим ако немате одобрење које је издала држава.
У зависности од државе или територије у којој живите, можете држати аутохтоне животиње као кућне љубимце, под условом да добијете дозволу, додаје Тара Ворд.
„Не можете само узети животиње из дивљине и држати их као кућне љубимце. То је противзаконито и представља кривично дело у већини држава и територија. Постоји само неколико врста за које није потребна дозвола – неке птице или гуштери, на пример", објашњава Ворд.
Кршење закона о добробити животиња предвиђа озбиљне казне, како новчане, тако и затворске, каже др Зито.
И казне за намерна дела окрутности и немара такође се разликују од државе до државе. Она додаје да је важно пријавити окрутност према било којој животињи, укључујући ту и њихово занемаривање или напуштање.
Болесне или повређене аутохтоне животиње, као што су коале, кенгури и вомбати, треба пријавити 24-сатној телефонској линији за спасавање дивљих животиња на број телефона 1300 596 457.
Више информација у вези са законимао добробити животиња пронађите на сајту РСПЦА, на адреси
