Министар Селаковић је рекао да сама чињеница да се и данас људи олупљају сваког 6. априла на том месту и полажу цвет и књигу у знак сећања на све оне који су страдали и изгубили своје најмилије, али и у знак страдања најдрагоценијих српских књига, рукописа, списа, владарских повеља, сведочи да непријатељ у својим намерама није успео.
„Уверен сам да ове рушевине и остаци Народне библиотеке неће још задуго стајати овако и да ће Косанчићев венац и Београд, Србија и српски народ добити заслужено обележје књизи коју је неко овде покушао да убије, идентитету који је неко овде покушао да затре и разори“, рекао је министар.
Дан сећања на страдање Народне библиотеке обележава се 6. априла када је почело бомбардовање Београда у Другом светском рату, а једна од најстаријих и најзначајнијих установа културе у земљи била је међу првим метама нациста.
Дан када је Београд преживео "страшни суд"
Београд је без објаве рата бомбардован на Васкрс, 6. априла, у 6.30 часова. У порти Вазнесењске цркве страдао је велики број Београђана долазећи на васкршње јутрење.
Београд је и 1945. године био бомбардован, не само од нацистичке војске и немачког окупатора већ и од савезника.
НАТО снаге су бомбардовале Београд 1999. године.
Aleksander Ler i Volfram fon Rihthofen februara 1942. Obojica su komandovala jedinicama koje su bombardovale Beograd. Credit: Bundesarchiv, Bild 101I-452-0985-36 / Briecke / CC-BY-SA 3.0, CC BY-SA 3.0 de, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5412258
Хирлер је био бесан. Наредио је својим генералимада казне оне који у Србији праве неред и да униште војску краљевине југославије потпуно.
Пошто су представници владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, педвођеним Немачком, 27. марта је уследио пуч и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим српским градовима и у још неким у земљи.
И пуч и масовни протести били су манифестације јасног опредељења ка западним савезницима.
"Хитлер је извршио своју освету једанаест дана касније у операцији коју су његови генерали назвали операција кажњавања или одмазде", извештава Хистори Канал у емисији "Србија у Другом светском рату"
"Престоница Београд је бесомучно бомбардована 6. априла када је страдало на десетине хиљада цивила а са свих страна немачке и италијанске снаге су нахрилиле у Југославију и за мање од две седмице нација је била у рушевинама."
"Ваздушни напад на Београд имао је искључиво политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете", рекао је на суђењу после рата немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.
Тачан број жртава бомбардовања Београда није тачно утврђен. Британски председник владе Винстон Черчил је 12. априла на радио Лондону изјавио да је број жртава био око 17.000. Власти у Београду су најпре саопштиле да је погинуло око 2.500 грађана, а према немачким изворима број погинулих био око 1.700.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процене иду и до близу 4.000 страдалих.
Razrušen jugoslovenski kraljevski Dvor u ulici Kralja Milana u centru Beograda. Credit: Autor: Bundesarchiv, B 145 Bild-F016226-0005A / CC-BY-SA 3.0, CC BY-SA 3.0 de, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5452093
У том и каснијим бомбардовањима Београда током Другог светског рата, уништено је око половине стамбеног фонда, преко 700 зграда а оштећено је око 9.000 стамбених објеката, готово сва инфраструктура и бројни културни објекти, међу којима и национална библиотека.
Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару, при чему је изгорео читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ретки и драгоцено примерци, аутографи, документи.
Bombarderi nad Beogradom 6. aprila 1941. Credit: Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2815055
Напад на Београд отпочео је 6. априла око 6.30 часова ујутру, у првом таласу у нападу је учествовало преко 200 бомбардера. У четири напада тог дана учествовало је 484 бомбардера, који су на град бацили око 360 тона бомби.
Припадници ратног ваздухопловства краљевине храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке.
Дан раније, петог априла, ваздухопловци 102. ескадриле 6. ловачког пука слетели су на писту старог Београдског аеродрома.
У атмосфери претње рата, која се осећала у ваздух, а у последњим сатима мира, пилоти ескадриле окупили су се у култној кафани "Зора" у Македонској 7.
Дружење пилота је прекинуто када је телефоном дата тиха узбуна. Међу позванима био је и командир ескадриле капетан Милош Жуњић.
У зору 6. априла повео је 102. ескадрилу и први са својим пратиоцем пресреће формацију нацистичких бомбардера, који су долетали у напад на престони Београд.
Капетан Жуњић је успео да обори један немачки бомбардер "хајнкел 111", али је његов авион тешко оштећен у сукобима са "месершмитима" због чега је био приморан да падобраном искочи из авиона.
И поред неписаног пилотског кодекса према коме пилот који искочи из авиона престаје да буде мета, пилоти немачког Луфтвафеа су митраљезима усмртили Жуњића док се падобраном спуштао на земљу.
Током овог рата у ваздуху 6. ловачки пук оборио је 47 непријатељских авиона и изгубио 10 пилота.
Београд је у Другом светском рату бомбардован и од савезника и најинтензивније је било савезничко бомбардовање 16. и 17. априла 1944. године. Првог дана савезничког бомбардовања, на православни Ускрс, бачено је на Београд више од 1.500 тона бомби, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у којима су смештени Немци.
Евидентирано је да је током ваздушних напада савезника погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.
Тада је погођено и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железницка станица, Народно позориште.
