Присутнима се прво обратио господин Ричард Вебстер, председник РСЛ-а Викторије (Dr Robert Webster, president of the Victorian RSL).
Господин Вебстер је рекао да је срећан што је био део српске делегације пре две седмице, која је посетила Србију где су први пут представљене комеморативне поштанске маркице у Музеју Поште Србије.
"Једно вече смо седели и разговарали о коинцидентним везама између Мелбурна, Шрајна и Србије пошто је други по реду председник poverenika Шрајна (1945 -1979) Сер Едмунд Херинг (Lieutenant General Sir Edmund Francis Herring), цео Први светски рат је провео на Солунском фронту."
"Две седмице које сам провео у Србију су биле невероватне: људи које смо упознали, места која смо посетили су били фантастични. Јавно хоћу да се захвалим на одличном послу који је урадио амбасадор Аустралије у Србији који је испланирао наш пут. И такође да кажем и то да док смо били у Србији пропустили смо обележавање 90. година постојања Шрајна, што је обележено 11. новембра."
После говора др Вебстера приказан је део документарца под називом "By Far Kaymakchalan".
Promotional Poster
Бојан Пајић, један од аутора филма и председник асоцијације "Аустралијанци са Србима" након тога се обратио присутнима:
"Привилегија је данас бити у присуству људи који су у родбинској вези са Аустралијанцима који су током Првог светског рата помагали Србима, када им је то било потребно", започео је Бојан излагање које је трајало око 45 минута, а у којем је детаљно објаснио услове у којима су поједини Аустралијанци били придружени срспким војницима и услове у којима су војници били после рањавања, а посебно после исрпљујучћег марша кроз Албанију и на Крфу. Он је рекао по нешто о свих шест хероја који су приказани на комеморативним поштанским маркама а на крају је открио и зашто се документарац зове "By Far Kaymakchalan" .
"У том јуниту је била и Стела Мајлс френклин. Стела је волонтирала да буде помоћник кувара у почетку. То каже нешто о тим женема. Напустиле су комфор Лонодона и одлучиле да се придруже том медицинском јуниту, стављајући себе у опасност. Она није била доктор или медицинска сестра, али је била вољна да буде помоћник кувара. Оно што знамо је да се јако добро слагала са срспкоим пацијентима али и са особљем јер су неки од механичара и другог особља били Срби."
"Она је у ствари написала неке врло занимљиве детаље и ти записи се налазе у библиотеци Новог Јужног Велса. И такође је написала представу под називом "By Far Kaymakchalan", по чему смо, њој у част назвали филм."
Маргарет Брајан, потомкиња Најла Џозефа Малакија и Сузан Вигант, потомкиња Теда Ремиџа, позване су затим на позорницу и њима су уручени примерци књиге Бојана Пајића "Заборављени добровољци-Аустралијанци и Новозеланђани са Србима у Првом светском рату.
Др Ања Акер и др Доналд Николсон из асамбла Ања и Златна затим су извели песму Чије је оно девојче, после чега је приказан филм с промоције поштаснких маркица у Музеју ПТТ , чему су такође присуствовали потомци Аустралиајанца који су приказани на маркицама, предвођени аустралијском делегацијом, званичници поште, министар у Влади Србије за односе са дијаспором, као и амбасадор Аустралије у Београду Данијел Емери.
Извештај Хранислава Николића са промоције поштанских маркица у Београду
У ПТТ музеју представљене поштанске марке поводом 110. годишњице аустралијске медицинске мисије у Србији
После тога је амбасадор Србије ЊЕ господин Раде Стефановић изашао на подијум.
Амбасадор се захвелио Бојану Пајићу и асоцијацији Аустралијанци са Србима што су организовали догађај. Али такође и на њховом константном труду да очувају сећање на наслеђе и везе између Србије и Аустралије које су успоствљене током Великог рата.
"Србија и Аустралија имају дугогодишњу заједничку историју, иако су дипломатске везе успостављене 1966. године (и 2026. две земље ће обележити 60 година дипломатких односа). Документи показују да је Србија без сумње имала почасног конзула овде у Мелбурну још 1892. Такође је постојао Конзулат Краљевине СХС који је успостављен 1920. у Сиднеју, а први почасни конзул је био Сер Келсо Кинг, Отац Олив Келсо Кинг, која је била возач амбулантих кола и члан српске војске на Солунском фронту, и једна од четири жене које су комеморисане на поштанским маркама."
"Србија и Аустралија су одвојене великом географском удаљеношћу али и данас деле савазништво и сећање на нека од најтежих времена у срспкој историји. Издавање комеморативних маркица обележава допринос наше земље у Првом светском рату уз помоћ аустралијске медицинске мисије у Србији кад су медицинске сестере и лекари из далеке Аустралије дошли да би им помогли. Србија и Аустралија никад не смеју заборавити њихов допринос. Велика ми је част да уручим ове маркице потомцима шест Аустралијанаца који су на њима представљени, и који симболизују још многе."
На послетку Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г.Силуан рекао је пар речи присутнима захваливши се Бојану на изузетном раду и доприносу током овог пројекта и такође је рекао да обећава да ће у својству епископа предложити Бојана Пајића за једно од највиших одликовања СПЦ.
Одмах непосрдно после церемоније упитала сам Бојана да каже како се осећао после епископовог говора, на шта је одговорио да није знао да ће се то десити и да је то био врло емотиван момента за њега.
На догађају је била происутна и госпођа Лана Формосо, доскорашња председница Општрине Данденог, а тренутно одборник у општини.
Лана није крила да је била изузетно емотиовна током говора који су одржани, а посебно након обраћања потомака, и каже да је за њу приватно то на неки начин значи затварање круга, посебно зато што су се њени дедови борили у оба светска рата у Србији: "А пошто је моја породица дошла овде у Аустралију да подигне породицу то је скоро пун круг". Лана је такође рекла да ће погледати цео документарац и да препоручује то и својој деци и свим Србима који живе у Аустралији.
