Култура паљења тла: Ватра у служби заштите од пожара и оживљавања природе

GFX 110225 CULTURAL BURNING AUSTRALIA EXPLAINED HEADER.jpg

Паљење растиња и другог природног горива у области Ванамбал Гамбера у Западној Аустралији

Да ли сте знали да аутохтони народи Аустралије већ хиљадама година користе ватру да би се бринули о земљи? Докази говоре да традиционални обичаји спаљивања потенцијалног горива не само да помажу у смањењу интензитета и учесталости шумских пожара, већ такође играју виталну улогу у одржавању здравих екосистема.


Многи људи у Аустралији доживљавају ватру као претњу – што је и разумљиво, имајући у виду разорне пожаре током "црног лета" 2019–20. и недавне интензивне пожаре с краја 2024. године.

Али, припадници Првих нација су управо у борби против пожара. Контролисано паљење тла било је од суштинског значаја за управљање земљиштем, планирање одрживости и заштиту екосистема, укључујући и пожаре.
inme56e0ocfv44qprqmgz.png
Wunambal Gaambera Aboriginal Corporation chair Catherine Goonack is among those holding the baton of the fire tradition in Australia today. She learnt cultural burning directly from her ancestors. Photo: Russell Ord for WGAC
Абориџини традиционално користе ватру за паљење зарасле траве, корова, опалог сувог лишћа и других природних горива која се акумулирају на тлу током времена.

Кетрин Гунак , председница Абориџинске корпорације Ванамбал Гамбера, једна је од оних који данас предводе очување те традиције у Аустралији.

"Мој отац је сваке године говорио да се тло мора спаљивати да би после могли да се убиру плодови за исхрану. Култура спаљивања је традиција наших предака, начин живота. Они су користили ватру да поново оживе земљу, да донесу раст и зауставе шумске пожаре“, каже Кетрин Гунак.

Ова уобичајена пракса – позната као култура паљења тла или хладно сагоревање – није била у великој мери практикована од британске колонизације континента.

Истраживачи су установили да је то један од разлога зашто је Аустралија постала склонија пожарима и рањивија на деструктивне ватрене стихије.

„Стари људи знају да је важно спалити земљу да би била здрава“, каже Гунак.

Она је 2024. године била коаутор студије која је документовала како се ситуација с пожарима побољшала у забаченом региону северног Кимберлија у Западној Аустралији, као резултат поновног увођења обичајног спаљивања великих размера.

„Пратили смо последњих 10 година како бисмо зауставили шумске пожаре. Имали смо успона и падова, али сада смо се вратили на прави пут”, додаје Гунак.

Студија је открила како су четири групе традиционалних чувара земље успеле да ублаже пожаре, који су у претходном периоду разорно погађали овај предео тропске саване.
qlhrbgdvvzcyrv23y0nst.png
Skills of assessing the right timing, and how to burn the right way, survive to this day. Fire walk by Jeremy Kowan, Uunguu Ranger and Wunambal Gaambera Traditional Owner. Photo: Mark Jones for WGAC

Ако се паљење тла показало као успешно, зашто се не примењује свуда?

Регион северног Кимберлија је једно од ретких места у Аустралији где су програми културе спаљивања, након враћања власништва над земљиштем традиционалним власницима, могли да се одвијају под руку с другим методима, прописаним од стране државних агенција.

Водећи аутор студије Том Виџиланте каже да је враћање власништва над земљом било "велика прекретница".

„То је означило да аутохтони народи имају права да управљају земљом на начин на који то желе," каже Виџиланте.

Тревор Хауард је национални менаџер за прописано спаљивање тла у Аустралијском савету за ватрогасне и хитне службе (АФАЦ). Он види аутохтоно управљање ватром у Кимберлију и ширем региону саване као „добар пример шта се може постићи и у другим деловима Аустралије“.

„Тај предео је апсолутно трансформисан у последњих 20 година. Имао је много интензивних пожара, а сада се много боље управља земљом и контролисаним паљењем ватре с ниским интензитетом у право доба године, постиже се напредак," каже Хауард, додајући да домородачки народи преводе процес кроз програме подржане од стране науке.
z1m3g1kh3myzpwcl1lcn9.png
Mr Vigilante elaborates on fire management techniques in North Kimberley: “A lot of burning is done by vehicles, some walking in the bush or burning around cultural sites. We also use aircraft because we're looking after close to a million hectares.” Photo: WGAC
Али, Хауард упозорава да је оживљавање културе паљења још увек у фази развоја.

Како каже, колико ће свака држава и територија имати користи од тога, зависиће од њиховог ангажовања с традиционалним чуварима земље.

„Широм Аустралије имамо много староседелачких народа и сваки је привржен својој локалној земљи. Зато је потребно да свака државна и територијална агенција ради са тим групама како би разумела њихове тежње и потребе и да би их подржала у развоју пракси спаљивања на свој начин, у својој земљи," нагласио је Тревор Хауард.
За више корисних информација и савета о томе како да се лакше прилагодите свом животу у Аустралији, пратите наш подкаст Упознајмо Аустралију (Australia Explained).

Ако имате било каква питања или предлоге за теме, пошаљите нам имејл на

Share