Заменик директора Краљевске библиотеке Сорен Кристенсен оценио је представљање Мирославлевог јеванђела као изузетно важан доградај, не само за Србију већ и за свет. Додао је за Танјуг да је им је веома важно што су допринели дигитализации и да је то важан нови корак у сарадњи две земље, као и да је специјално за ову прилику бибилиоктека пронашла два рукописа Ханса Кристијана Андерсена у којима помиње Србију.
Детаљ прве странице Мирослављевог јеванђеља са тројицом јеванђелиста (Јован, Марко и Лука). Одсуство четвртог јеванђелиста (Матеј) остаје нејасно. (Detail of the first page of the Miroslav Gospel with the three evangelists (John, Mark and Luke). The absence of the fourth evangelst (Mathew) remains unclear.)
Академик Александар Костић који је радио на процесу дигитализације и заједно са академиком Небојшом Лалићем, такође је данас учествовао у промоцији књиге српског идентитета. „Мирославлево јеванђеле је књига нашег идентитета и српску културу и српску историју тешко је замислити без те прве тачке - без тог рукописа”, рекао је Костић, који је подсетио да је јеванђеље дошло у Србију крајем 19. века, и да је пролазило кроз различите турбулентне догађаје.
Гујон је заменику директора Краљевске библиотеке уручио препис Мирославлевог јеванђеља на калиграфски начин, на пергаменту са минијатурама у 24-каратном злату. Јеванђеље је 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја за Србију, а у јуну 2005. уписано је на УНЕСКО листу Памћење света. Оригинални примерак Мирослављевог јеванђеља, урађеног на пергаменту, чува се у Народном музеју у Београду, а 166. лист јеванђеља у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.
