TРАНСКРИПТ
Лин Ватскон (Lyn Watson) брине се о аустралијским дивљим псима већ четрдесет година, инспирисана опсесијом према дингу још од раног детињства.
"Они су умногоме попут мачака. Они су независни, нисам им потребна, али имају везу са мном и та веза је врло посебна."
Али та веза је ипак сасвим другачија од оне која се ствара са припитомљеним псом.
Директорка аустралијске фондације Динго (The Australian Dingo Foundation) каже да су то две сасвим различите 'звери', упркос бројним заблудама које су у порасту .
"Различити су у понашању, и разликују се физички . Многи су начини на које се разликују. Начин на који се размножавају, брину о својим младима, уче своје младе да лове."
Ново генетско истраживање је учврстило њено мишљење да је динго у великој мери засебна категорија. Фосилни остаци ДНК стари више од 2700 година, пронађени у Аустралији, показују да су они више подударни са својим древним прецима.
Др Сали Васеф са Технолошког универзитета у Квинсленду (Dr Sally Wasef, from the Queensland University of Technology) каже да ово изразито разликује динга од свих модерних врста паса који су стигли са европском колонизацијом.
"Дефинитивно није било укрштања са домаћим псима током година. Модерни динго је задржао своје порекло и ДНК динга је чист од укрштања са домаћим псима. Дингои и садашње припитомљене расе паса не деле ништа заједничко."
Студија такође пружа више доказа о томе како су дингои еволуирали током векова да би усвојили карактеристике које одговарају условима животне средине у којима живе.
И упркос недавно забележеним нападима, Лин Вотсон каже да су дингои више стидљиви него грабежљиви.
Са посебношћу која одговора земљи што треба ценити.
„Наш динго је врло супериоран, али то је вук са јужне хемисфере и то морамо да прихватимо. То морамо да прихватимо и морамо то да заштитимо."
