Одавањем поште погинулим ослободиоцима и низом манифестација главни град Србије је је обележио 80. годишњицу ослобођења од фашизма.
Централни део свечаности обележавања Дана ослобођења била је свечана академије у Народном позоришту, где је, као изасланик председника Србије Александра Вучића, говорила председница Скупштине Србије Ана Брнабић, као и заменик председника државне Думе федералне Скупштине Руске федерације Пјотр Толстој.
У културно-уметничком делу програма у Народном позоришту учествовали су Филхармонија младих Борислав Пашћан, под палицом диригента Народног позоришта Ђорђа Павловића, и руски оперски певач Илдар Абдразаков.
Изасланик председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића министар одбране Братислав Гашић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату, поводом 80. годишњице ослобођења Београда након чега је организован марш "Бесмртног пука" а окупљени су кренули од Гробља ослободилаца Београда до Трга Републике где је уприличен музичко-сценски програм.
Председник Србије Александар Вучић је положио венац на споменик Незнаном јунаку на Авали и том приликом поручио да храброст наших предака у борби за правду против многоструко јачих непријателја никада неће пасти у заборав.
Вучић је, затим, у Председништву Србије, отворио изложбу "Војна дипломатија на путу ка слободи: о совјетско-југословенској војној дипломатији током Великог Отаџбинског рата 1941-1945." на којој су, између осталог, приказана и описана ратна дејства у току и пре операције ослобађања Београда.
Председник Србије је у говору који је одржао на руском језиком, истакао да је та изложба део политике коју Србија води и да је представљен само мали део пута у борби за слободу.
"Данас смо сведоци покушаја ревизије догађаја из Другог светског рата, одлучно смо против покушаја ревизије и умањивање жртава", рекао је Вучић на свечаности у Председништву Србије. Истакао је да не постоји важнија мисија од очувања тешко стечене слободе.
Честитку поводом обележавања 80. годишњице ослобођења Београда од фашизма председнику Србије Александру Вучићу ове године је упутио председник Русије Владимир Путин, у којој је оценио да је та операција „славна страница“ заједничке историје.
Путин је подсетио да хиљаде совјетских војника палих у борби против нацизма почивају у српској земљи.
Председник Александар Вучић на свом Инстаграм налогу је саопштио да је разговарао телефоном са председником Русије Владимиром Путином поводом 80 година од ослобођења Београда, као и о другим политичким и економским темама.
Вучић је рекао да га је Владимир Путин позвао да следеће године 9. маја као председник присуствује обележавању 80. годишњице победе над нацизмом.
Београд је у Другом светском рату ослобођен пре 80 година, 20. октобра 1944. после три године и седам месеци немачке окупације.
У депеши Пека Дапчевића описан је тај тренутак:
"Јутрос у осам на највишој згради Београда, палати Албанији, развила се велика наша застава, знак да је главни град ослобођен. Нешто касније на Калемегдану су се срели командант руских јединица које су узеле учешће у ослобођењу Београда, генерал лајтнант Хуков и командант нашег Првог корпуса генерал лајтнант Пеко Дапчевић. Генерал Хуков је загрлио генерала Дапчевића. Од радости су сузе пошле на очи.
За то време руски тенкови, наша и руска пешадија брзо су прешле мост и кренуле ка Земуну.
У борбама за Београд наше јединице, не рачунајући Црвену армију, према првим подацима убиле су 15.470 Немаца и 2.900 заробиле.
Пеко"
Архивски снимак од 20. октобра 1944. у коме Радио Москва јавља – Београд је ослобођен.
Операција ослобађања Београда почела је 12. и трајала до 20. октобра 1944. године, а према подацима, у њој су погинула 2.944 припадника НОВЈ и 961 борац Црвене армије.
Београдска операција била је једна од кључних, ако не и најважнија војна акција на простору окупиране Југославије у Другом светском рату.
Спомен-гробље ослободиоцима Београда, насупрот Новог гробља, отворено је 20. октобра 1954. на десетогодишњицу ослобођења града.
За испољену храброст у борбама за ослобођење Београда Президијум АВНОЈ-а одликовао је 794 борца и официра НОВЈ-а и преко 2.000 војника и официра Црвене армије. Тринаест црвеноармејаца проглашено је за народне хероје Југославије. Орденима и медаљама СССР одликовано је 300 бораца и старешина НОВЈ-а.
Јединице Црвене армије које су учествовале у Београдској операцији добиле су назив „београдске“, а указом Президијума Врховног совјета СССР „да би се овековечила успомена на крвљу запечаћено братство совјетских и југословенских народа у борби против заједничког непријатеља“ – установљена је медаља За ослобођење Београда.
