Комесар за борбу против ропства Новог Јужног Велса др Џејмс Кокејн аутор је извештаја објављеног средином септембра, у којем су изнете забрињавајуће чињенице о начинима искоришћавања првивремених радника из иностранства.
„У извештајима се бележи да широм државе постоји одређени проценат привремених радника миграната, посебно у руралним и регионалним деловима Новог Јужног Велса, који се суочавају с условима који се могу сматрати за принудни рад, дужничко ропство, сексуално искоришћавање, а у неким случајевима и сексуално ропство", изјавио је Кокејн.
Истраживања показују да је чак 16.400 људи који живе у Новом Јужном Велсу доживело модерно ропство, било у тој или некој другој аустралијског држави или пак у иностранству.
Фокус свих који раде на спречавњу оваквих појава, посебно је усмерен на аустралијски програм за миграцију радне снаге са Пацифика – познат под скраћеницом ПАЛМ.
Програм је уведен током пандемије ковида, како би се надокнадио недостатак радне снаге, пре свега у пољопривредној и прехрамбеној индустрији.
Од тада, овај програм је убрзано растао и све већи број радника из Пацифика је долазио у Аустралију.
Подаци показују да радници ангажовани кроз ПАЛМ програм чине око 10 одсто аустралијске пољопривредне радне снаге и скоро четвртину укупног броја радника у сектору прераде меса.
Џонатон Кук представља многе од ових људи, као национални организатор за пољопривреду, хортикултуру и сточарство у Аустралијском синдикату радника.
Он каже да је ПАЛМ у целини имао позитиван утицај и да генерално побољшала услове рада... Али, упркос томе, проблеми остају.
„У синдикату смо чули за много забринутости у вези са проблемима на радном месту, као што су недовољне плате и друге ствари које су у супротности са индустријским нормама. Неким радницима се узимају веома високи одбициза смештај, превоз, здравствену заштиту... То све значајно умањује њихову способност да зараде, а притом су далеко од својих породица, пријатеља, налазе се на удаљеним локацијама и раде изузетно дуге смене, а новац који зарађују поједу им трошкови наметнути кроз програм", истакао је Кук.
Мо Турага, који је осамдесетих година прошлог века и сам искусио модерно ропство радећи као сезонски радник у Аустралији, објашњава како одбици за смештај, храну и услуге као што је прање веша, могу да оставе раднике са врло мало преосталог новца.
"Неки од привремених радника раде за 800 долара недељно, а 600 долара им се одбија. Како неко очекује да они могу да живе од 200 долара недељно, и да притом сами финансирају своје породице, како овде тако и у земљама из којих долазе", пита се Турага.
Програм такође отежава радницима промену послодавца, што према тврдњама комесара Кокејна отежава и могућност да се избегне експлоатација.
Опширније о овој теми послуишајте у нашем подкасту.
