Остаће упамћен као верски лидер којег су током 12 година папства одликовали скромност, саосећање и реформистички приступ Цркви.
Рођен је 17. децембра 1936. у Аргентини, као Хорхе Марио Бергољо, син италијанских емиграната.
Као 21-годишњак је преживео тешку и по живот опасну упалу плућа, која је оставила траг на његовом здрављу.
Недуго затим, заређен је у језуитски свештенички ред, а 1967. почео је да студира теологију.
За надбискупа свог родног града Буенос Ајреса постављен је 1998. године и на том положају остао је све до избора за 266. поглавара католичке цркве, у марту 2013.
Папа Фрања био је не само први поглавар Католичке цркве рођен у Латинској Америци, већ и први папа из редова језуита, због чега је одмах прозван и „народним папом“.
Од тренутка када је ступио на чело Католичке цркве, папа Фрања се суочио са изазовима. Свакако највећи представљао је низ скандала са сексуалним злостављањем деце у црквама.
Са ових скриваних злочина подигао је вео ћутања, али се и сам нашао под јаким притиском 2018. године, када је бранио чилеанског бискупа Хуана Бароса оптуженог за прикривање сексуалног злостављања од стране свештеника. Оптужбе жртава на рачун бискупа тада је оценио као клевете и тим потезом изазвао гнев у католичком упоришту.
Касније исте године, папа се извинио за своје речи, истакавши да је направио "озбиљну грешку у процени".
Наставио је да спроводи најопсежније црквене реформе какве нису виђене деценијама, криминализујући свештеничко сексуално злостављање према црквеном закону и укидајући правила о тајности која су дуго дозвољавала да овај вид насиља остане непријављен.
Многи су га хвалили као прогресивног папу, суоченог са дубоко конзервативном опозицијом унутар цркве.
Нарочито се страствено залагао за очување животне средине, критикујући уништавање природе од стране људи као грех против Бога.
Папа Фрања је у тестаменту, који је објавио Ватикан, потврдио да жели да буде сахрањен у базилици Санта Марија Мађоре у Риму, а не у базилици Светог Петра у Ватикану, где су сахрањени многи његови претходници.
Такође, у опоруци је изразио жељу да буде сахрањен у скромном, дрвеном ковчегу, а да над његовим гробом буде постављена само једноставна плоча с именом „Францискус“, што је било његово папско име на латинском језику.
