Концертом који су у оквиру завршнице нишког музичко-филмског „City festa“ обележили пола века свог постојања чланови легендарне нишке и југословенске поп групе „Лутајућа срца“ показали су да добри и емотивни текстови и добра музика немају рок трајања. Сваки њихов хит на овом концерту, који је личио на својеврстан архив добрих успомена, у препуној дворани пратили су аплаузи не само вршњака овог триа, већ и њихове деце и унука. Било је пуно емоција, па и понеке носталгичне сузе. „Још мало“, „Јефимија“, „Брод за срећу“ и други хитови подсетили су на њихових десетак синглова и четири ЛП албума, као и на музику коју су радили за домаће филове, ТВ серије и позоришне представе. Чаробни глас Споменке Ђокић, гитара, разни други инструменти и аранжмани Милана Миње Марковића, уз текстове, гитару и пратећи вокал Мирољуба Јовановића, а у новије време и гитара и вокал Владимира Црномарковића, дали су им право да свој концерт поводом пола века трајања означе као својих „првих 50“. Документарни филм о њима снимљен пре три године изазвао је велико интересовање у екс Југославији и српској дијаспори.
Прича о овој групи почела је далеке 1970.године када су са песмом „Још мало“ побрали све награде на Омладинском фестивалу у Суботици. Након тога винули су се у југословенски музички врх наградама на сарајевском „Шлагеру сезоне“ , на фестивалима у Загребу и Опатији“,, успесима и „Београдском пролећу“ и „Хит паради“, као и представљањем Југославије на Светском фестивалу омладине и студената у Берлину 1973,године. Две године касније проглашени су најбољом поп групом у Југославији, остављајући иза себе на тој листи „Индексе“ и „Корни групу“.
