У оквиру аустралијског образовног система, свака држава и територија надлежне су за одређивање успешности средњошколаца. Свака јурисдикција има своје универзитетске пријемне центре, који су одговорни за израчунавање АТАР-а, на основу збира скалираних оцена за десет појединачних предмета у којима су иученици били најуспешнији.
АТАР међутим није оцена, нити резултат, каже Ким Паино, генерална директорка за маркетинг и ангажман у Универзитетском пријемном центру у Сиднеју.
„Кључна карактеристика АТАР-а је да је то ранг, а не резултат или оцена. Другим речима, АТАР је мера општег учинка ђака у односу на друге у истој старосној групи, и користи се само за упис на универзитет,” каже Паино.
Иако се систем средњег образовања и квалификација разликује, а АТАР се израчунава независно, постоји посебан механизам који АТАР чини универзалним, односно омогућава да га ученици при упису на факултет преносе из државе у државу.
Да би израчунали АТАР, универзитетски пријемни центри разматрају како су ученици урадили испите које се рачунају за АТАР током 11. и 12. године, објашњава Ким Паино. Она истиче и да универзитетски пријемни центри имају различите захтеве приликом примања АТАР-а од ученика. Тако, у Новом Јужном Велсу, морају да садрже процену из најмање две јединице енглеског језика, док у неким другим државама енглески није обавезан, већ се само узима десет најбољих предмета сваког ученика. Ако енглески није међу њима, онда се не укључује, док је то у Новом Јужном Велсу обавезно и рачуна се чак и ако није међу ученикових најбољих 10 предмета.
Да би добили АТАР, студенти који испуњавају услове морају да се региструју онлајн, попуне универзитетске курсеве за које се пријављују и да плате котизацију.
Да бисте сазнали да ли су апликације за АТАР отворене и како ће процес функционисати, обратите се универзитетском пријемном центром у вашој држави или посетите њихову веб страницу.