Интернализоване стигме и културни табуи су неке од највећих препрека за подршку особама с инвалидитетом у мигрантским заједницама у Аустралији.
"Чак и ако су свесни да подршка постоји, мала је вероватноћа да ће људи с инвалидитетом приступити тим услугама, јер многи осећају као да ће тиме сами себи навући срамоту", каже за SBS Examines Ванеса Папаставрос, национални менаџер програма "Говори мој језик" (Speak My Language) за особе са инвалидитетом.
„Међу неговатељима у њиховим породицама многи такође ограничавају друштвене активности и искуства особа са инвалидитетом, јер се плаше стигме других чланова њихове заједнице."
О томе говори и Марк Тонга, мигрант са Фиџија, који каже да га чак и неки пријатељи унутар заједнице посматрају другачије откако је због повреде кичмене мождине постао тетраплегичар.
"Људи полуде када не знају како да се носе с тим”, каже Марк.
Такође, он додаје да није повреда та која га ограничава у многим стварима у ђживоту, већ је разлог - недостатак приступачности.
Свет има инвалидитет, а не ми.Марк Тонга
„Има много неприступачних зграда, па неки људи кажу како особе са инвалидитетом неће да долазе. Па, друже, поставите рампу за колица ик ми ћемо доћи!"
Још једна препрека за мигранте са инвалидитетом или хроничним обољењима су имиграциони здравствени захтеви.
То су критеријуми на основу којих се одређује колико би нечије здравствене потребе коштале аустралијску заједницу.
Агент за миграције и адвокат др Џен Готард каже да су тренутни критеријуми - дискриминаторни.
"Услови који се постављају пред људе чине да се особа са инвалидитетом осећа искључено или маргинализовано", рекла је Готард.
"Такође, тиме се шаље погрешна порука заједници да су људи са инвалидитетима и хроничним болестима заправо терет за заједницу."
Ова епизода серијала SBS Examines бави се јединственим изазовима и проблемима с којима се суочавају мигранти са инвалидитетом у Аустралији.
Сазнајте више у нашем подкасту.
