Давимо се у пластичном отпаду, а глобалног одговора и даље нема. Да ли је биопластика део решења?
![Pictures of the Week Latin America and Caribbean Photo Gallery](https://images.sbs.com.au/dims4/default/d194728/2147483647/strip/true/crop/1800x1013+0+94/resize/1280x720!/quality/90/?url=http%3A%2F%2Fsbs-au-brightspot.s3.amazonaws.com%2Fed%2F4d%2F4a47d8334eec985159dfcf6293f9%2Fa-discarded-plastic-bag-floats-in-the-waters-of-botafogo-beach-in-rio-de-janeiro-aap-bruna-prado.jpg&imwidth=1280)
Бачена пластрична кеса плута у мору недалеко од плажа бразилског Рио де Жанеира Source: AP / Bruna Prado/AP
Делегати из 170 земаља света, као и посматрачи из више од 400 међународних организација нису се сложили око обавезујућег међународног споразума о загађењу пластиком. У свету се сваке године произведе 450 милиона тона пластике, која углавном заврши у животној средини, а научне студије показују да би ова количина могла да се удвостручи или чак утростручи до 2040. године. Истраживачи сматрају да би пластика на биолошкој бази могла да помогне у ослобађању зависности од фосилних горива и традиционалне пластике.
Share