Вујић је био последњи живи члан такозване "српске седморке" - групе од седам америчких инжењера српског порекла која је радила на свемирском програму Аполо.
Тим Аполо 11 је 20. јула 1969. године славио први корак човека на Месецу.
Вујића је 2020. године одликовао председник Србије Александар Вучић Орденом Карађорђеве звезде првог степена.
Док је радио у компанији 'Nort American aviation' која данас послује као 'Rokvel international', постао је део Аполо мисија у оквиру НАСА програма.
Преко 40 година провео је радећи у секторима одбране, авијације и аеронаутике, безбедности, енергетике и саобраћаја, у америчкој влади.
Мисија Аполо 11 - један од најзначајнијих догађаја прошлог века
Један од најзначајнијих догађаја 20. века је без сумње било спуштање мисије Аполло 11 на Месец 20. јула 1969. Пренос уживо, по проценама, пратило је 530 милиона људи широм света. По статистичким подацима то значи да је око 14% светске популације у том тренутку било испред својих телевизора и у преносу уживо са Месеца чуло чувену реченицу „Ово је мали корак за човека али велики за човечанство“. Међутим, врло мало људи зна да су веома значајну улогу у подухвату слања астронаурта на месец имали седморица инжењера српког порекла које себе тада прозвали „Српских Аполо 7“.
Данило Бојић је био главни инжењер и специјалиста за системе кретања и контролу реакционих система у Аполо програму. Уз то, након катастрофе у којој су током тестова на земљи, у модулу Аполо у пожару страдала тројица астронаута, њему је поверен посао редизајна излаза за случај опасности. Резултат – време отварања излаза модула спуштено је са 90 секунди на 3 секунде!
Павле Дујић је био задужен за систем дистрибуције електричне енергије на Аполо свемирским бродовима током лета на Месец.
Милисав Шурбатовић је био инжењер задужен за приземљење и одвајање свемирских објеката на површину Месеца,
Петар Галовић инжењер задужен за осмишљавање и обезбеђивање катапултног система у свемирским бродовима мисије Аполо а Славољуб Вујић инжењер задужен за истраживање рада електронских уређаја на објектима који су слати у свемир у оквиру мисија Аполо и Сатурн.
Седми члан екипе „Српских Аполо 7“ је био Давид Вујић, инжењер и пројект менаџер одговоран за повезивање програма у оквиру Роквел, НАСА и осталих компанија. После успешног слетања људске посаде на Месец, њих седморица, друштво „Ћелавих Орлова“, како су се духовито назвали, направили су мало славље у Калифорнији и успешно наставили своје сјајне каријере.
Милојко Вучелић је имао најодговорнију улогу – био је главни менаџер програма за слетање астронаута на месечеву површину. У то време, Менаџер система значило је да је његов непосредни задатак био конструкција и функционисање самог модула Аполо.
Ових 7 научника су добитници признања „Apollo Achievement“ које додељује НАСА. Награду прати испис:
„У знак поштовања према посвећеној служби нацији у оквиру тима који је померио границе у аеронаутици и истраживању свемира и демонстрирао их у многим изузетним достигнућима која су кулминирала успешном мисијом Аполло 11 на путу првог човека на Месец, 20. јул 1969.“
А поводом обележавања 50. годишњице слетања мисије "Аполо 11" на Месец, 2019.,америчка амбасада у Београду Милојку Вучелићу је посветила и видео запис који је објављен на њиховом YUTUBE каналу.
Када се погледају задаци и послови које су обављали наши сународници, може се видети да су они дали велики допринос успеху Апола11.
О томе говори и анегдота о астронауту Френку Бормену, астронаут мисије Аполо 8, који се на својој турнеји по свету након завршене мисије сусрео и са Титом. Тито га је тада питао: „Зар се нисте бојали тог лета око Месеца?” Бормен му је одговорио: „Ма какви, ваш Милојко - Мајк Вучелић је био главни и са Земље бринуо о мени”.
Дејвид Вујић, који је до јуче био последњи живи члан српске седморке која је радила на програму Аполо, одржао је 2019. презентацију поводом обележавања 50. годишњице слетања мисије "Аполо 11" на Месец, у свечаној сали Машинског факултета у Београду, која је била испуњена до последњег места.
Он је новинарима после презентације тада говорио о доприносу који је Милојко Мајк Вучелић дао мисији Аполо, преноси РТС
У пројекту Аполо учествовало је више од 400 хиљада људи али је после лансирања Спутњика НАСА ипак каскала за Русима у трци за доминацију у Космосу међутим Вујић је тада рекао да су за 8 година постигли незамисливо.
Америчка влада, НАСА, сви извођачи, инжењери потрошили су 25 милијарди долара, у данашњем новцу је то 112 милијарди долара у свемирско истраживање под називом програм Аполо.
